PRETRAŽIVANJE:  
  
 

STOJAN VUČIĆEVIĆ,
SABRANE PJESME, NAPRIJED ZAGREB i OGRANAK MATICE HRVATSKE METKOVIĆ
 
 
 

 






 

 


 
 

Datum objave:  3. 3. 2007   


Da se ne zaboravi: Đure Goluža zvani „Paša“, piše Luka Goluža Vancouver Canada

 

Većina Goluža na Pješivcu imali su nadimak. Zašto su ti nadimci davani nije mi jasno. Uglavnom dosta se naših ljudi služilo nadimkom više nego vlastitim imenim. Napomenut ću ovdje nekoliko nadimaka- kao na primjer-Pašin brat ( Marko zvani Miško)(Vidoje-Plivo) (Nikola- Pjanić)(Martin-Srdan) (Marko- Pušo)nije baš pušo nego malo drugačije se izgovaralo,ali to slovo ne postoji u abecedi da bi ga mogao



upisati.(Boško-Džando)(Nikola –Gale)(Boško-Šuran)(Đure-Lulak) (Marko –Postavaiz) (Ivan –Karlo)Te su onda bili (Perići- Tukeše) oni su dobili nadimak i na prezimenu,a na imenima (Nikola –Sulje)(Ivan- Humbo) Među mlađima su bili s nadimkom (Ivan –Began)  (Boško-Kekelica) (Marko –Bublo)  (Martin –Hića)Može bit da ima još koji da ga se nisam sjetio,ali bilo je znadem dosta nadimaka.Đure  Paša sjećam se da je u mlađim godinama umro od neke bolesti kojoj se tada nije moglo pomoći.Nekada još u mladosti imao je operaciju na donjoj usni kako dokturi iz nekoga razloga nisu mogli uradiri da se ne primjeti te mu je donja usna bila malo nakrivo,pa je i drugačije malo izgovarao riječi.O tome se čovjeku puno pričalo u selu, više kao šaljivom mudrom čovjeku.Volio je uredan posao.Sjećam se  uz njegov vinograd plot od drače bio je porezan pod konac,nije smjela niti jedna grančica stršiti vani.Paša je oženjen po starom običaju u Hercegovini.Oženili su ga Marom –Komanjkom s Komanja Brda.Prvih dana Paša se nije mogao naviknuti na osobu, to jest svoju ženu koju nije puno poznavao.Kako smo mi  Goluže imali kuće na Pješivcu,a imali smo druge kuće Pdglavicama.To je mjesto u zaklonu od sjevera,par kilometara južno od Pješivca.Tamo je išao Paša orati pa bi ujedno tamo i zanoćio.Žene ko žene primjetile su da se ženidba nije uhodala,te bi spremile Komanjku kao- mladu- da odnese Paši ručaki  Podglavice gdje je Paša orao njive,i da malo popriča s njme.Kad je Komanjka došla podglavice vidila Pašu gdje ore,ide pravo k njemu.Paša ne ostavlja ralo i volove,nego joj veli“Ostavi užinu tu pod krušku pa idi doma.“Šta će jadna –mlada-treba muža poslušati,ostavi ručak i pravo doma.Kad je došla doma, žene je odma pitaju,šta je što si se tako odma vratila.Komanjka ispriča kako je bilo,spremio me doma pa šta ću ja.Slale su žene Komanjku i podglavice da tamo prenoći,ali kad Komanjka dođe podglavice,a Paša primjeti da bi ona tu prenoćila,on ode na „brdo“to jest na pješivac.Tako po pričanju drugije uzelo je malo duže vremena dok su se „mladenci“privikli jedno na drugo.U životu su imali dva vrijedna i lijepa sina Matu i Martina.Obadvoica su otišli u hrvatsku vojsku,čuo sam da je Mato bio hrvatski časnik.Nisu se vratili iz vojske „nezna se za njih“.Kad se rat završio došli su oni koje Paša nije volio i pitali ga „Stari gdje su ti sinovi“Paša njima odgovara.“Sijeva preko mujića radošlja,ja zovem Mato, Martine- Mato ,Martine,treba duhan unosit nalit će se.Nema njih te ti ja to sa ženeturinom unio.Eto kako je bilo“. Stari gdje ti je puška pitaju dalje.Paša veli ostavi sam je 18. osamneste na Galiciji i nisam je više u svoje ruke jamljo.Vidjeli su drugovi nekakav gunj te pitaju da bi uzeli taj gunj.Paša odgovara nemogu vam dati ovi gunj to je meni pokojna majka tkala pod hajatom.Ovi su se malo zgledali i rekao jedan drugome pusti staroga vidš da nezna šta priča.Tako su otišli.Paša je radio na svome imanju,imao je volove ,nešto ovacai magare.Sve je držao jako uredno.Kad je gonio volove na lokvu da piju vode,slučajno se još jedan vo bez jednoga roga pridruži njegovim volovima,kako je gonio volove kroz selo neki su gledali,a Paša veli, i ako ga niko nije pitao „Oni vo što nema roga ono je vo Vidoja Matina ono nije moj vo.Jedan put došla je neka Boja iz klanaca kod Paše i pitala ga da joj dade magare da otjera u mlin.Paša je nešto tesao,a Boja pita ,Đure bili mi dao magare da oćeram u mlin.Paša i dalje teše pa veli,slomile žene mećaju pa evo vidiš moram drugu napraviti.Opet Boja pita za magare ,Paša odgovara nešto drugo.Boja se okrene i ode,kad je malo odmakla,Paša veli „hm, magare Bojana,nemogu ja dati magare,magare treba na hraniti i napojiti.Bojao se Paša da magare nebi ostalo gladno ili žedno.Otišao je Paša nekada kod seatre u Ljuca,tamo je bila udata njegova seatra za Vukića. Pitao je nekoga da mu pokaže branu što se branaju njive poslije oranja.Kad je Paša vidio branu rekao je “Moj Vukiću ovo ti nije brana ovo su dva pera od brane. Tražio je da mu opkažu plast sijena,kad su mu pokazali plast Paša veli,ovo ti nije plast ovo je ljiljak moj Vukiću,prema pašinu pravilu plast je trebao biti visok i ravan nije smio biti nakrivljen.Poslije su ga prijatelji pozvali da jede s njimaPaša veli da on ima u torbetini sira i hljeba  da će on poslije jesti.Ostao je Paša pri svome i tako se vratio na Pješivac.Mlađi  momčići volili su Pašu napastovati .Jedne prilike Paša je bio u pojati,a  mladići su čuli kako Paša trpa slamu u arar i moli se Bogu,oni kroz supljinu kraj vrata dođu s baterijom ,te je za skundu upale i ugase ,tako nekoliko puta.Paši se učinilo da sijeva pa trpajući slamu u arar veli „Slava tebi Gospodine““treba duhan unositi“, pa tako par puta. Primjeti Paša da nešto nije urediu, izađe vani,a dječaci pobjegoše smijući se.Paša veli ,a to ste vi vragovi.Sjutri dan kad je vidio Ivana Andrijina reče mu „zapti“ti onoga svoga baksuza.Sinoć su on,i oni Postavaizov napastovali me tamo u pojati ,kad sam ja spremo hajvanu večeru.Ako to još ikada naprave bacit ću vam livor pod ćošu.Reci im neka se okane grijeha,ja imam svoga posla.Paša je bio jako uredan u svome poslu.                                Luka Goluža Vancouver Canada

 

                            




Fondacija Ruđer Bošković - Donja Hercegovina, sva prava pridržana (c)