PRETRAŽIVANJE:  
  
 

STOJAN VUČIĆEVIĆ,
SABRANE PJESME, NAPRIJED ZAGREB i OGRANAK MATICE HRVATSKE METKOVIĆ
 
 
 

 






 

 


 
 

Datum objave:  31. 12. 2005   


Prodaja kenjca (istiniti događaj, spasimo sjećanje na naše staro selo!) -SRETNA VAM 2006. GODINA!

 

Od svitanja do početka novog svitanja, naše staro selo živjelo je u posebnom duhovnom ozračju. Topli hercegovački kamen, hrastovi i cerovi lugovi, loza, šipak i smokva rađali su vanjskim plodovima i nutarnjim, duhovnim u srcima naših ljudi. S njima se išlo moliti i spavati s njima se ustajalo. Poput sunca, duhovni plodovi Hercegovine grijali su svako srce, ovdje na kamenu i tamo daleko, sve do Anda. Baš u tom ozračju Pero je čekao Novu 1963. sjedeći pored ognjišta i džarajući vatru, poput djeteta. Kad puče glas da Pavo prodaje kenjca, iliti magare iliti tovar. «Taman mi treba» pomisli Pero. «Dolazi proljeće, valja puno toga pretjerati a za ono žalosno kljuse neće valjda puno iskati.» Put pod noge pa u Pave. «Faljen Bog». «Vazda i na vijeke». – I… , upita Pero. –Eto…, odgovori Pavo. Pero se sagne prema ognjštu i nastavi posao koji je u svojoj kući jutros započeo. – Ja…, zatim odgovori. –E…, doda Pavo. –Što ima…? Upita Pero. –Eto…, odgovori Pavo. –Ja…, zaključi Pero. I…? upita Pavo. –Tako, eto…,



odgovori Pero. –E što će jadni čoek mora se živjeti…!?, zaključi Pavo. Šutnja. – Čujem prodaješ onu sakaretinu? Upita Pero. –Ja…, odgovori Pavo. –E…, dodade Pero. Šutnja. – Daješ džaba ili nešto išteš za nj? –Dvanes iljada, reče Pavo. –More, more…, reče Pero. Šutnja. –More, more, doda Pero. – More, ako je završilo srednju ekonomsku i radi u državnoj upravi. More, more. Šutnja. – Šes iljada, reče Pero, pripaljujući lulu. Reče ko slučajno, nekomu tko je bio dalje od njegove lule i Pave. Nekuda u stranu reče. Ko da se to što reče nikoga ne tiče. –Valja, zaključi Pavo. – Kupuješ li ti, bolan, samar ili magare? Šutnja. Pavo razmišlja: dvanes iljada i šes iljada su osamnes iljada. Napola je to devet iljada. – More, more…, reče Pavo na glas. Šutnja. -11 iljada. -8 iljada. – 10 iljada. -9 iljada i ne dam više! - Pruži ruku, reče Pavo pošto malo promisli. Pero odvede kljuse. Prećera svu proljetnu potrebu seljačku a ona nije mala. Rastovari kljuse i zaboravi na nj. Kljuse se vrati Pavi. Stajalo je ko kamen kraj letava Pavine kuće i uvijek slabašno zarevalo kada je domaćin prolazio kraj njega. U selu nitko zapravo nije pravno znao čije je kljuse: Perino ili Pavino? Zato ga nitko nije ni tovario. A hranio ga i tako nije. Takva su pravila i tako mora biti, moj brte… P. M. (Na slici: samar. Autor fotografije: Tomo Raič)
 




Fondacija Ruđer Bošković - Donja Hercegovina, sva prava pridržana (c)